Sad kad sam se odmorio od puta
mogu i napisat nesto.
Dakle,
u polazak je bio u subotu oko 11 ujutro, pravac Biograd na H.O.G.
Nisan nikad vidia vise motora na jednon mistu i puten i tamo.
Prevelika guzva, jedva smo cekali krenit dalje cini mi se.
"Ajde moj harli dejs"
Kavu (pivu neki
) smo srknuli u obrovcu (ili negdi drugo
) i pedala.
Tulove grede na vidiku
200 kilometara smo vozili samo zbog ovog znaka
Put odlican, ali ja nisam navikao vozit sa kuferom a kamoli sa punim kuferom, tako
da mi je ubrzo bilo pun kufer punog kufera
uletim u meko, i stisnem
zube, cudio sam se par dana od cega me boli vilica. Od nemogucnosti kontroliranja
motora u mekanom.
Ovako je i meni bilo, samo mozda "Danas vozim, sutra mrzim" vidjet cemo kasnije zasto
Velebit je stvarno carolija, posebno ovaj juzni, kojeg do sada nisam vidio
Zatim smo malo usli u oblake..
..i spustali se prema Gospiću
Sok, kava, piva, pauza
I onda po Forgasovom planu, imamo jos 10 km do makadama, i zatim jos
toliko do Panosa, sve je potkrijepio dokumentacijom, kartama i tim stvarima.
Tu pocinje sapunica, koju je on sasvim dobro opisao ovdje;
http://www.kle-croatia.com/forum/index.php?topic=448.msg6014#msg6014 Put je svugdje skroz ok, moze RR komotno, samo bi mozda morao prosetati
zadnjih sto metara prije Panosa. Stalno smo bili u nekakvom oblaku.
I nekako nabodemo taj Panos, kontam da je kasno, i da cemo valjda spavat
gore, jer sam ja mrtav, i imam dioptriju minus dva, i imam tamni vizir, a u
sumrak vidim ko ćorava kokoš. Ali plana se moralo drzati.
-Šator na Dabru mora biti dignut do 19:00 - zaključiše oni u 20:30 na Panosu.
I krenemo mi nazad. Tih 10 km su me cekali cca 5 puta po 5 minuta
Nisu gubili zivce
Ja sam gubio zivce, kad bi ostao sam, po mraku
usred šumetine
U jednoj od pauza (cekanja mene
) smo se culi sa DankomM.
Kad smo se dokopali ceste, bio je vec mrak. Ali sator mora bit
dignut do 19:00. Rizvanuša, Baške Oštarije, spustamo se prema
moru, bura je pocela bia derat. Skretanje za Dabar. I raskrizje.
Mrak, bura, Forgas vadi kartu. Oh ne
No nismo omashili put. Tu smo zamalo zgazili zeca. I nekakav
ker je krenuo na forgasa, ja sam mu izmakao u zadnji tren, i
prepustio ga branku
Na taj dabar smo stignli oko 22:00, sator mora bit dignut do 19:00,
i zato nismo gubili vrijeme, nego se odma uvatili posla.
Onda smo banili u dom, pun ljudi, sve pijano, ili drogirano,
samo nas je gazda Mile primjetio da smo usli. Nismo se
zadrzavali. Sjeli smo vanka. Buka agregata uljepsavala
je idilu. Usred velebita, bucnije nego usred splita.
Vratili smo se do satora, jeli pili rugali se, zanimljivo
je bilo skroz. I smijesno. Posebno ono sa lovom ptica.
Urnebesno. Jos mi zapravo nije jasno jeli to stvarno ili sta
No dobro.
I onda smo isli leć. Sve zivotinje su izgleda cekale da se
situacija smiri, i da one mogu pocet party. Branko i Forgas
su zaspali, a ja ostao na milost i nemilost sova, ćukova,
hijena, medvjeda, ličkih noćnih kopača i ostalih zvijeri.
Probudili smo se u jednom komadu.
Sutra cu nastavit valjda. Kasno je.
