Ispis

Molimo prijavite se ili registrirajte.
1 Sat 1 Dan 1 Tjedan 1 Mjesec Beskonačno
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i duljinom prijave

[Danko]

hrmgh

[DARIO]

  malo smo nestrpljivi u išćekivanju nastavka

[kUm]

...pripremite puno  , jer tek sad ide prava splitsko - talijanska avantura
Ova dva lika koja sam upozano,  su definitivno nevjerovatna....vjerojatno imaju avanturu i od običnog odlaska na cugu... otić' do Rijeke ili u Alpe, za njih je isto


pravi KLE duh...


svaka čast

[bluedreamer]

Sad mi je malo trema pisat nakon ovih pustih iščekivanja 

Dan 2. Rijeka-Traviso-Trento-Madonna di Campiglio-Dimaro-Bormio

Ah, prekrasno jutro u Rijeci, kiša lupa po krovnom prozoru, a Dgrailach na vrata od sobe, buđenje, već je 7:30.
Rocco i ja procjenjujemo da nije priša za krenit jer imamo svega 600injak km do Bormia te uz čašicu razgovora polagano navlačimo kišna odijela...

Dgrailach, oličenje Kawasaki KLE duha, pakira nam ostatke moćnih štrudela od većeri te nas oko 9:00 sigurnim tempom vozi prema zaobilaznici...

Budući da san mu objasnija da nas samo triba usmjerit  on to i radi i uz zadnje upute, teška srca, rastajemo se...

Idemo na granični prijelaz Pasjak, pa Kozine, Krvavi potok, via Italia...

Kiša prestaje padat, napredujemo u smjeru Travisa prateči naše moćne karte i naputke i stajemo na prvo osvježenje...










Glatko, uz par "sempre drito" savjeta prolaznika nastavljamo za Traviso...

Nakon tisuću kružnih tokova oko 13:00 stižemo u Traviso, Kleovi su pomalo žedni a i mi te zastajemo na renomiranoj Q8 benzniskoj pumpi...

hebate, sve je na botune... Dok Rocco priča na mobitel, guran 20 € u obližnji automat i odabiren crpku kraj koje san parkira KLEa.

Vidi vraga, gorivo teče i punin Klea, ostalo je 8 €, zoven Rocca da i on nastavi ulivat ali on još priča na mobitel pa ja pametno odlažen pištolj za gorivo nazad na postolje...

Nakon nekoliko minuta Rocco pokušava točit ali avaj  gorivo ne teče...

taman da ćemo prekrižit 8 € kad dolazi Kinez talijanskog državljanstva, gura eure u automat i motaje prema Roccu...

Misleći da se radi o onih 8 € Rocco počinje točit a Kinez se vata za glavu i panično trči prema nama... Rocco zastaje i odlaže pištolj nazad na postolje 

e sad, Kinez parla nešto ingleški i objašnjava da je on stavija 30 €, i da je to sad ostalo u automatu i da on žuri i ovo i ono i da mi tribamo čekat da se pojavi čovik u 15:30 (za 2 ure) jer on mora na posal...

Rocco mu na to šeretski odgovara "Hrmgh, e moj Kinez" a ovaj samo šta ne zaplače...

Na trenutak mi se učini da Kinez ima tračak Kawasaki KLE duha te mu dam 30 € a mi odlučimo pričekat 15:30, na kraju krajeva, nigdi nan se ne žuri, još 300injak km do Bormia 

pronalazimo obližnju pizzeriu, uz par obilnih pljuskova...







Vraćamo se na Q8 i stvarno dobijamo svu lovu nazad, viva Italia, viva Q8, viva botuni...

Nastavljamo prema Trentu priko izvjesnog Bassana kojega nema baš na puno putokaza 

Cesta ovde već počinje bit ugodna, priroda lipa, a pive sve ladnije...





















Napredujemo u smjeru Bolzana, prolazimo kraj Laga di Gardo...

















Ožednili smo pa malo zastajemo i primjećujemo jedan od većih nedostataka Italije, naime, nevjerovatno ali oni nemaju ladne pive u frižiderima u većim marketima, nevjerovatno i skandalozno...





krećemo dalje, prolazimo Trento, za Madonnu di Campiglio, i stižemo tamo prekrasnom cestom...
ovde je već klima drugačija, nešto je hladnije...











u M.d. Campiglio se čujem s ZgAntom te mu objašnjavamo da smo u Bormiu za pola sata...  (vidi našu kartu gore)

u ovom sezonskom gradiću ništa nije radilo za pojist pa oko 20:30, odlučimo nastavit dalje, odradit ovih pola sata do Bormia...

nailazimo na gradić Dimaro te se tu odlučujemo skrasit na sat, dva i pojist nešto...





inače ova spodoba od jela bi tribale bit lazanje ali boljeg su ukusa nego šta izgledaju, a ni pizze nisu loše u Dimaru, kad budete prolazili, preporučamo, kad bolje razmislin i konobarica je jako ljubazna 

pitamo konobaricu za upute do Bormia a ona počinje spominjat neke passove. Rocco i ja se gledamo, koji passovi, o čemu ova. Pitamo je možemo li do tamo doć za po ure a ona nan kaže da ne možemo tamo doć većeras i da ostanemo spavat tu...

odbijamo ovu nemoralnu ponudu jer želimo vidit naše vjerne drugove iz Zg podružnice i ostale Kleovce koji nas željno očekuju te se teška srca rastajemo s veselom konobaricom...

naravno kiša pojačava a mi slijedeći njene upute krećemo oko 23:30 i  pronalazimo Passo di tonale, pih, dječja igra...

srećemo nekoga starca u nekon malom mistu i pitamo za Bormio, on kaže 70 km, ja kažen ovi je senilan, valjda još 7 km 

e, sad, nakon Tonalea smo se malo pogubili, ponoć i po je, sva srića pronalazimo neki kafić pred zatvaranjem i dobijamo uputu za Passo di Aprica... morali smo se vratit 20ak km ali ionako smo se tek zagrijali pa nije bija problem...

Kiša ne staje i dalje, prolazimo Apricu i ugledamo tablu na putokazu Bormio, nevjerovatno, još samo 49 km... dakle ukupno 160 km prijevoja i ostalih nepodopština od Madonne di Campiglio... eeeee ni Via Michelin nije šta je bija 

još jedna automatska pumpa koju smo iskusno odradili i stižemo u Bormio...

inače, u međuvremenu smo SMSom od Ante dobili upute kako nać hotel 

tabla ova, tabla ona, vrtimo se po Bormiu od 2:00 nadalje, ne bi ih tili budit, računamo bolje da nađemo sami...

nailazimo i na Karabinjere, nemaju pojma di je Rosa di šta ja znan kako se zove više 

oko 2:30 vidin da je vrag odnija šalu i nazivan Kroka ali mi baterija prekida vezu...

proračunat i pripremljen kakav jesan, da san Roku broj od Kroka i Ante (doduše ovaj potonji krivi)... Zoven sad Antu s Roccovog mobitela, javlja se lik i jebe mi mater šta ga budin i poklapa slušalicu... ja govorin, hebate šta je Ante neugodan, biće se nalili pa je mamuran zaspa... zoven opet, lik mi psuje sve živo i onda mi padne na pamet da je možda krivi broj... kažen mu Kawasaki KLE, a on umukne i poklopi...

Zovemo Kroka, on kaže vozite put Švicarske, i tada i Roku rikava baterija.

Ali, unatoč pričama, nismo mi došli nepripiremljeni, imamo i treći mobitel koji doduše može samo slat poruke... dopisujemo se s Krokom do 4:00 pokušavajući pronać hotel, a bili smo tako blizu. Naravno, predložili smo da dođe Kleom po nas ali motori su im bili zaključani   

a ništa, iscrpljeni, odlučujemo malo odspavat kraj ceste a Kroku šaljemo poruku da nas potraže ujutro kad se probude u Bormiu...

inače, Rocco je u ovoj pozi odspava dobrih uru vrimena 

[D@DO]

                                                                   

Ajoooj... upišo sam se od smijeha! Svaka ti čast (ili možda bolje svaka ti dala) na opisanim doživljajima!

                                                      

Ovo ni Smoje ne bi moga bolje opisat! Ne mogu se prestat smijat i sad opet neću moć zaspat.. hahaha!

                                                       

[bluedreamer]

dečki hvala na komplimentima, ali to je najmanje što smo mogli napraviti za Vas izgubljene u bijelom svijetu
u podforumu kužina i oko nje je recept za štrudlice

pa teta Jadranka to ste vi, tek san sad skužija 

hvala za štrudlice i recept 

Kawasaki KLE

[james bonf]

 

ja se još uvik smijem , uglavnom mislim da svi mogu samo žalit šta nisu išli sa vama nego su krenili ranije! a ome i ja žalim šta nisam iša 

Kawasaki KLE 

[Juli]

 
hahahahaha, dečki hvala ovo je najljepše jutarnje ispijanje kave, sva čast jedva čekam nastavak 

[bev]

To je put  !

[kroko]

   Ha ha ha .........e sad se na priču mogu nadovezat......ali prvo ispravak netočnog navoda, niste me probudili u 2.30 nego u 3.30 hahahahahaha....... 

   Idemo redom....... dakle,  umjesto u petak Zg.Ante i ja odlučismo krenuti u četvrtak, jednostavno zato jer je veliki dio ekipe od petka odpao pa rekosmo ajmo mi uloviti ove naše pospance koji budu krenuli kakti u jutro oko 9 sati po planu, znajući unaprijed s kim imamo posla.........  (naše predviđanje je u startu bilo točno, umjesto u 9 krenuli su oni oko 11 sati) 

  Na taj naš dogovor Ante pita što ćemo s našim dalmošima iz Splita jer smo ih trebali kakti susresti negdje na ulasku u Italiju, nasmijah se i rekoh mu da ništa ne brine jer bit će dobro ako se uopce do nedjelje u jutro pojave bilo gdje a kamoli prema dogovoru.........jbga poznam ih bolje nego što sam mislio hehe...... ona kineska poslovica "vrag odnia prišu" mi je bila smjernica hehe a i nova poslovica blueova "nema nervoze, samo polako" također ulazi u zbirku narodnih kineskih haha   

   Na to kaze Ante dobro onda budem im rekao da cemo ih pričekati u mjestu spavanja koje vec bude , tada je to trebala biti recimo Cortina d Ampezzo, opet moj smijeh pun nepovjerenja ali pokusavamo naci prikladne odgovore i dogovaramo da ih budemo čekali najkasnije do 10 sati sljedećeg dana.     Da bi se to ostvarilo oni moraju krenuti iz Rijeke jako rano dakle prije 6 sati cak negdje oko 5 sati............ali.........opet famozni ali u kombinaciji s našim putnicima .    Pitam Antea, jel ti njih poznaš......znaš li ti da će oni kod Dragilacha ziher zaružiti i prije 3 sata nece niti spat ici, tko ce njih naterat na voznju oko šeste ure hahahahaha, tada nisam niti sumnjao koliko sam u pravu bio ( moja kugla predviđanja radi savršeno) 

  Kaže Ante a niš onda im budemo poslali poruku da dođu u Bormio pa kad stignu dobro stignu, i tako bi.......

  Umjesto Cortine mi smo hvatali naše predhodnike jureći fenomenalnom talijanskom cestom , osim što smo prije talijanske jurili slovenskim autoputom. Već na ulasku u Zloveniju imali smo malih poteškoća s vinjetom za motor, jer je toliko motorista ušlo u taj parking da na granici teta ljubazno kaže da NEMA vinjeta za motor, (valjda nam je kučka htjela uvaljati za auto) , nije ih bilo niti u onoj kamp-kucici pokraj granice. Što sad? .......pitamo tetu što ako nas zaustave vaši lešinari, njezin odgovor bijaše da ne zaustavljaju motore, na što sam se nasmijao i rekao da ako nas zaustave da cu se vratiti njoj na pult (mamicu joj njezinu bahatu, sporu i bezobraznu) ovo u zagradi joj nisam rekao nego s osmijehom u sebi pomislio......
Ante me ceka vani i krenusmo prema prvoj pumpi 500 metara od grane kako je rekla ona aždaja , tad Ante odlazi po vinjete a ja ga zasipam sitnom lovom, neka im..........ali vidi čuda, niti pumpa nema vignjeta pas the mother.......

Ante kaže a niš idemo na sljedecu pumpu kod Brežica u kontra smjeru , tako i bi, nasli vignjetu za zlovenski autoput, pokeljili to i juriš........prvo sljedeće stajanje negdje na pumpi iza Ljubljane......

  Cesta suha vrijeme sunčano, cijelo vrijeme smo očekivali prve kapi kiše jer dogovor je bio ako samo padne jedna kap kiše da se vraćamo natrag u Zagreb , to nam je bila parodija vodilja    , (D@do zna na koga se odnosi) 
jer kaj se mi bumo po kiši vozili........ 

  Jurimo tako i kad odjednom na mene padne pet šest kapi vode kao da me netko zalijao, tresne o kacigu i prepadnem se da se Antimonu ispred mene nešto dogodilo s motorom da mu je probio antifriz, gledam auto ispred nas , mozda pere šajbu, ali toliko velike i teške kapi da to nisam jos nikada doživio, vidim i Ante se uznemirio i onda shvatimo da je to kisa iz nepostojećeg oblaka, obojica u čudu i dobrano izbombardirani nastavljamo dalje , pogodile nas samo nekoliko kapljetina kišurine najveće u našim životima do sada........tak da naša parodija vodilja već ima smisla....... 

  Jurimo dalje vođeni sigurnim Anteovim Iphoneom, skužimo da je cesta u Italiji jebeno dobra, neke dionice ceste, pogotovo zavoji su druge boje, onako malo crvenkaste, spušta Ante čizmu da gazi talijansku cestu i noga mu se odbija kao tenis loptica, ljepljivi asfalt, asfalt koji drži, vauuu kad smo to skuzili zavoji su bili mjesta gdje se šalta u nižu i po gasuuuu.....

Dojurili tako preko grada Tolmezzo do prvog passa gdje smo morali stati kako bih se obukao, jer do tada sam se vozio u kratkim rukavima, ali nakon jednog tunela nešto ranije kroz koji smo prošli , kao da smo u frizider usli, smrzo se ko pi..%..a......dakle vrijeme je za duge rukave, uz napomenu da niti kisa koja nas je prala kod Trevisia nije bila hladna, taman kao na morskom skuteru kad ti valovi peru ruke......... 


   Tu bijaše oblačenje ali Ante ne silazi s motora, puši cigaretu dok se ja oblačim i slikam, razlog je jednostavan, pukla mu bočna nogara......grrgrrgr pas mater........ne bi mu ona pukla da ga nisu svi nafukali kak mu je motor preokomito i da ju treba skratiti nakon mojeg produljenja prvi puta, ajd dobro, jedan od tri vara nije izdržao, 33 posto fuša haha.......lako mi se sad smijati....ali nije mi bilo svejedno niti meni a bogme niti njemu.........zakaj je onda pet dana izdržala ( ma znam zakaj nije bio natovaren)....... 

Nastavljamo dalje, sljedeća pumpa bijaše u Domegge di Caldore , stajemo , tankiramo, pokušavamo od radnika na pumpi dobiti informaciju za nekog šlosera, zavarivača, pokazujemo kvar i ustima proizvodimo zujanje poput (zzzzzzzzz) što bi trebalo značiti oponašanje zvuka aparata za varenje. Frajer skuzi tek kad vidi, prvo kaže prekasno popodne je nitko ne radi sve je  "chiuso" , onda se hvata mobitela i odlazi po ključeve na pumpu, ništa nas više ne pitavši hoće on skinuti nogare, nama sumnjivo........pogledamo se i velim Anteu ne bu dobro.............kažem zaustavimo ga jer ako nam odnese nogare poslije bude 50 eura oš-neš, jer nismo unaprijed dogovorili " quanto costa"......... 

   Pokuša Ante reć da ne treba da se budemo snašli, ali tip ne jebe Antea nego skida, nas panika uhvatila, treba ga zaustaviti pa makar nogom u glavu........Ante pokusa na engleskom.......ali tip ,starija generacija ,ne jebe........Ante podiže glas, gura čovjeka po ramenu........vidim ja da je spreman i gurnuti ga skroz kao ono ,makni se od mog motora pas ti mamicu hehe...........
Tek kad je rekao riječ, čarobnu riječ "domani" frajer stao i shvatio, a Ante odahnuo kao da mu nogica gotova hahahaha........eh sad nikada nećemo doznati jel bi nas uistinu taj tip htio žedna preko vode prevesti ili nam je htio pomoci.........ali pošto nas nikada naša intuicija nije prevarila čini mi se da nas je htio preveslati.........a i izgledao je kao ljubitelj janjetine pa smo bili sigurni da je vidio u nama kilu-dvije dobre janjetine........

  Ante se lovi mobitela i ide vidjeti gdje su naši zečevi, koliko smo im za petama jer vec bijaše negdje oko 20 sati, kaže kUm da smo oko 20 kilometara iza njih, velim ja nemoguće i vadim kartu, kad ono hahahaha mi smo im samo 3 kilometra za guzicom, dobro je to kad gonjeni zec misli da smo daleko a mi im za petama haha mi u  Domegge di Cadore a oni u Calalzo di Cadore traže prenoćište.......


  Nastavljamo dalje i uskoro se skoro sudarimo (pjesnički rečeno) s D@dom i Vagabundom, kak je to lijepo kad možeš lijvom rukom negdje Bogu iza nogu pozdraviti poznate bikere hehehe.......... potraga za hotelom se nastavlja, nema mnogo opcija ali od dvije uzimamo jeftiniju......25 eura s doručkom......a ovoje bio doručak.....

...................srećom Iris je bila široke ruke pa sam preživio, dala mi je svoju marmeladu...........


   zapravo dala mi je Iris i jednu paštetu, ali kad je D@do vidio nisam više uspio umočiti svoj kruh u tu paštetu, dakle Iris ću uvijek pomoći u nevolji a D@di budem dao paštetu..... 

Ostale fotke imate tam gdje su fotke, dakle oko ove marmelade se radi o tom hotelu, vlasnica jedna sredovječna gospođa poput Edith iz poznate serije Alo Alo jedino što je Rene odavno već umro, čak je i miris u tom hotelu takav da izgleda da Rene nije nikada dostojno pokopan nego da trune negdje u podrumu, onak osjeća se miris raspadnutog trupla ili se gazdarica ne voli bas prati, pravi bikerski hotel jer niti mi bas ne mirisimo nakon vožnje hahaaha..........nagovarali smo našeg Dedu Mladena da baci oko na gazdaricu kako bi mogli vec sljedece godine biti u njegovom hotelu, kaj bi mu falilo....... umjesto sadašnjeg naziva "Hotel al Bivio" zvao bi se "Hotel al Nonno Mladen suzuki" ....




   Osim dobrog mirisa u hotelu bijaše i dobre pive ali to nisam uspio doznati jer je Panta popio gazdarici tri kartona pive "navodno" ..........skladište te pive bijaše u garaži gdje su nam stajali motori, pa je u jednom trenutku gazdarica pala u paniku da joj budu bikeri popili svu pivu, ali onda smo joj objasnili da s nama nije došao Barny i da se ne mora bojati hehe tada bijaše opet sve u redu osim kUmovog motora koji je radio veliki srvis na svojim frgazerima, sve rastepo i vidi čuda uspio popraviti........zahvaljujuci KLE duhu svatko tko se primi posla popravi KLEa..... 

   Eto tako prođe prvi dan.....sad idemo dalje dok mi netko ne da opet inspiraciju poput blua, eh da, s njima jos nije gotovo tek najbolje slijedi....ono buđenje oko 3.30 hahahaha.....